Oči mu nikada nisu toliko sijale.
Od straha je načinio čvor
u jezicima onih kojima je preostao
glas.
Sad su šutjeli,
a on je govorio
jedini
Sva sreća pa sam sin praznine.
Moj um ne seže dalje od srca,
a ruke ne drhte
pred strahom od gladi
Sva sreća pa sam sin praznine;
ruke mi prolaze kroz stvari