Ima jedna soba u našoj kući
za koju smo svi zaboravili.
Pored vrata prođemo svaki dan,
ali ih ne otvaramo;
samo ih ignorišemo
Kad mati pere prozore u kući
ona ne pere prozore u toj sobi
jer smo svi za tu sobu zaboravili.
Ponekad, kad ustanem u noći
i prođem pored vrata sobe
učini mi se da čujem grebanje i
tanki ljudski dah
kako dopire kroz ključaonicu.
Kad sam bio dijete
znao bih se uplašiti zvukova iz
sobe.
Rekao bih svojim roditeljima za
njih,
a oni bi se samo nasmijali.
Danas kad prođem kraj sobe
i čujem iz nje te iste zvukove
ne hvata me strah –
samo ih zaboravim.
